Slider Image 1 Content
Mrežne topologije
Termin topologija, ili konkretnije, mrežna topologija, odnosi se na fizičko uređenje ili raspored računara, kablova i drugih komponenti mreže.
Mogućnosti mreže zavise od njene topologije. Od izabrane topologije zavise:
- vrsta potrebne opreme za mrežu
- tehničke mogućnosti opreme
- rast mreže
- način upravljanja mrežom
Razumevanje načina korišćenja različitih topologija predstavlja ključ za razumevanje mogućnosti različitih tipova mreža.
U bežičnim mrežama računari su povezani bez upotrebe kablova, ali, najveći broj mreža za povezivanje računara koristi kablove. Različiti tipovi kablova, u kombinaciji sa različitim mrežnim karticama, mrežnim operativnim sistemima i drugim komponentama, zahtevaju i različito uređenje.
Da bi mreža uspešno radila, potrebno je pažljivo isplanirati mrežnu topologiju. U tom smislu, konkretna topologija može da odredi, ne samo tip kablova koji će se koristiti, već i kako će se oni sprovesti kroz podove, zidove ili plafon.
Topologija, takode, može da odredi i način komuniciranja računara u mreži. Različite topologije zahtevaju i različite metode komunikacije, što, dalje, ima veliki uticaj na funkcionisanje mreže.
Standardne topologije
Svi mrežni dizajni potiču od četiri osnovne topologije:
- magistrale
- zvezde
- prstena
- višestrukih puteva
Magistrala je topologija u kojoj su računari u nizu povezani jednim zajedničkim kablom. Kada se računari povezuju pojedinačnim kablovima koji se granaju iz jednog čvorišta ili haba, to je topologija zvezde. Kružno povezivanje računara kablom koji je u obliku petlje naziva se topologija prstena. Kod topologije višestrukih puteva (engl. mash topology) svi računari su uzajamno povezani posebnim kablovima.
Kombinacije standardnih topologija
Mnoge mrežne topologije, u stvari, predstavljaju hibridnu kombinaciju magistrale, zvezde, prstena i višestrukih puteva. Od raznih mogućih kombinacija danas se u praksi najčešće koristi kombinacija zvezde i magistrale.
Topologija magistrale
Topologija magistrale (engl. bus) često se naziva i „linearna magistrala” zbog toga što su računari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i najrasprostranjeniji način povezivanja računara u mreži. Sastoji se od kabla (koaksijalni kabl) koji se zove stablo, kičma ili segment (engl. trunk, backbone ili segment), koji, u jednoj liniji, povezuje sve računare u mreži.
U topologiji magistrale, računari komuniciraju obraćajući se konkretnom računaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala.
Podaci se u vidu elektronskih signala šalju svim računarima u mreži, ali ih prihvata samo onaj računar čija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u originalno poslatom signalu. Svi ostali računari ne obraćaju pažnju na te podatke. U istom trenutku samo jedan računar može da šalje poruku. Performanse mreže zavise od: broja računara, harverskih mogućnosti, vrste kabla, udaljenosti računara, vrste aplikacija sa kojima se radi na mreži…
Zbog toga što se podatak, ili elektronski signal, šalje kroz celu mrežu, on putuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio sprečen, taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla – BESKONAČNO. Da bi se sprečilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi komponenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajuće signale i da na taj način oslobodi kabl za nove elektronske signale.
Ako se kabl fizički preseče, ili se jedan njegov kraj isključi, nastaje prekid. U oba slučaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemaju terminatore) i, u krajnjoj liniji, do prekida rada mreže. Ovakva mreža ne može da funkcioniše zbog pojave odbijanja signala. Računari mogu da nastave da funkcionišu samostalno, ali, dok god je kabl prekinut, ne mogu međusobno da komuniciraju, odnosno, da zajednički koriste resurse. Računari isključenog dela mreže će sve vreme pokušavati da uspostave vezu, što će bitno smanjiti performanse radne stanice.
Topologija zvezde
U topologiji zvezde, svi računari su segmentima kabla povezani sa centralnom komponentom. Za centralnu komponentu ranije se koristio hab a danas se koristi svič (obe komponente rade veoma sličnoa ali svič ima odredjenih prednosti). Signal se prenosi od računara koji je poslao, kroz centralnu komponentu, do svih računara u mreži ili samo do računara kome su podaci poslati. Ova topologija je nastala u ranim danima umrežavanja, kada su računari bili povezani sa centralnim mainframe računarom.
Topologija zvezde pruža prednosti u smislu centralizovanih resursa i upravljanja. Sa druge strane, njen veliki nedostatak je neophodnost velike količine kablova. Takođe, ukoliko centralna jedinica zakaže, cela mreža pada. Ako se pokvari jedan računar, ili njegov kabl, samo će on biti isključen iz mreže. Ostatak mreže, u tom slučaju, funkcioniše normalno.
Kombinacija zvezde i magistrale
U ovom slučaju je nekoliko topologija zvezde linearno povezano u magistralu korišćenjem haba ili sviča.
Ukoliko se pokvari jedan računar, to ne utiče na ostatak mreže. Ostali računari nastavljaju da funkcionišu normalno. Ali, ukoliko se hab pokvari, svi računari koji su sa njim povezani prestaju da komuniciraju. Takođe, prekidaju se i veze tog haba sa drugim habovima.